„Poštovana braćo, vreme zaista brzo prolazi. Zato danas govorimo o blagodati vremena, jer nažalost, toga nismo dovoljno svesni. Čini se da nedovoljno razmišljamo o činjenici zašto većina ljudi govori kako nema vremena, kako su zauzeti, kako teško stižu da obave sve obaveze i sl.
Da li je zaista tako? Prolazi li vreme tako brzo kako nam se čini?
Odgovor na ovo pitanje treba da nađe svako od nas ppojedinačno. Ne treba čekati da nas neko drugi opomene, već sami treba da analiziramo način na koji provodimo vreme. Koliko sati spavamo? Koliko sati radimo? Koliko vremena se družimo sa članovima svoje porodice? Koliko sati gledamo TV? Kako provodimo vikende, godišnje odmore?
Onoloko koliko budemo iskreni u odgovoru, toliko ćemo kvalitetnije ubuduće planirati svoje vreme. A planiranje vremena je uslv da dobijemo bereket u vremenu.
Allah dželle šanuhu u Kur’anu o ovoj temi govori na mnogo mesta. Zanimljivo je i da nekoliko kut’anskih sura nosi ime po vremenu ili jednom vremenskom periodu. Spomenućemo ovde nek od njih.
U suri El – Asr Allah dželle šanuhhu kaže:
„Tako Mi vremena.
Doista su ljudi na gubitku,
samo ne oni koji veruju i dobra dela čine i koji jedni drugima stinu preporucuju i koji jedni drugima preporučuju strpljenje.“
„Tako mi jutra i noći kad se utiša.“ (Ed – Duha, 1-2. )
„Tako mi noći kada tmina razastre, i dana kada svane.“ (El – Lejl, 1-2.)
Podsetimo, kad god se Allah dželle šanuhu nečim kune, znači da je to veoma važno kao i ono o čemu se nakon zakletve govori.
Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je dobro vodio računa o tome kako provodi vreme. Još dok nije bio poslanik, osamljivao bi se često i razmišljao. U isto vreme, ljudi oko njega su vreme provodili u igri i besposlici.
Nakon dobijanja Objave, Poslanik, alejhis-selam, je postao još zabrinutiji kako ljudi provode vreme. Zabeležen je hadis u kojem je kazao: „Neće nijedan sin Ademovov iskoračiti ni stope ispred Gospodara, a da neće biti upitan za pet stvari: o svom životu – u šta ga je potrošio, o svojoj mladosti – kako ju je proveo, o slobodnom vremenu – kako ga je koristio, o imetku – kako ga je sticao i u šta ga je potrošio, i da li je radio po onome što je naučio.“
Navešću u ovom kontekstu i reči poznatog učenjaka Ibn Kajjima: „Vreme je čovekov život. Od njega zavisi i večni život. Od načina korišćenja vremena ovde zavisi hoće li tvoja večnost biti neprekidno uživanje ili će to biti tegobni život i bolna patnja. Život prolazi poput oblaka. Ono što čovek boraveći na dunjaluku provede u pokornosti Bogu, to je život. Sve drugo mimo toga se ne smatra životom, ma koliko on dug bio. Ako čovek provede život u nemaru, rasejanosti i pustim željama, a najbolje što je činio bude spavanje i besposličarenje, takvome je bolja smrt od života.“
A ovu hutbu završavamo dovom: Uzvišeni Gospodaru, molimo te za bereket u vremenu. Pomozi nam da cenimo vreme i trošimo ga onako kako ćeš Ti biti najzadovoljniji. Ne dozvoli da vreme provodimo u besposlici jer to najčeđće vodi u drugi greh. Amin!“